KO­TOR-Ta­mo gdje se ljud­ski rad po­štu­je, on se i na­gra­đu­je ti­ši­nom, što, su­de­ći po pre­ko­ra­če­nju ter­mi­na rad­nog vre­me­na i ni­voa bu­ke u ne­kim lo­ka­li­ma, ni­je slu­čaj u Sta­rom gra­du. Gra­đa­ni tra­že od lo­kal­ne upra­ve da pri­mi­je­ni za­kon u ve­zi za­šti­te od bu­ke, zbog ko­je su se mno­gi ise­li­li, dru­gi pro­da­ju sta­no­ve, a tre­ći su se raz­bo­lje­li. I stran­ci ko­ji su, ne zna­ju­ći si­tu­a­ci­ju, ku­pi­li sta­no­ve u Gra­du svjet­ske ba­šti­ne, sa­da su na mu­ka­ma jer ne mo­gu „da ih se ota­ra­se“. Upr­kos op­štin­skoj od­lu­ci o rad­nom vre­me­nu od šest uju­tro do je­dan sat po po­no­ći, ovih da­na na­sta­vlja­ju se te­le­fon­ski po­zi­vi gra­đa­na Ko­mu­nal­noj po­li­ci­ji zbog bu­ke. Zbog ne­po­što­va­nja rad­nog vre­me­na, ko­je je pra­će­no lup­nja­vom sto­li­ca i gra­jom pi­ja­nih go­sti­ju u aku­stič­nim zo­na­ma, mno­gi gra­đa­ni već sa­da oka ne sklo­pe do tri sa­ta. Lje­ti se de­ša­va da ju­tra do­če­ku­ju bud­ni.
-Zar obi­čan gra­đa­nin mo­ra da, pri­je no što po­đe na spa­va­nje, po­zo­ve Ko­mu­nal­nu po­li­ci­ju i da ih za­mo­li da lo­ka­li u dva sa­ta uti­ša­ju mu­zi­ku jer on na po­sao mo­ra u se­dam uju­ru. Mi če­sto ima­mo mu­zi­ku od se­dam uju­tru, a od 23 sa­ta ku­ća na se tre­se. Svje­do­ci smo da se pri­vat­ni­ci po­ga­đa­ju sa ko­mu­nal­nom po­li­ci­jom da još ma­lo pro­du­že sa ra­dom, a mi ih mo­li­mo da ne do­zvo­le pre­tva­ra­nje ko­tor­skih tr­go­va u di­sko­te­ke. Gra­nič­ne vri­jed­no­sti ni­voa bu­ke su 50, od­no­sno 65 de­ci­be­la (raz­go­vor dvo­je lju­di), pa pi­tam nad­le­žne na ko­li­ko de­ci­be­la se tre­su stva­ri po ku­ći? Da li mi tre­ba da obo­li­mo, pa da do­ne­se­mo po­tvr­du od psi­hi­ja­tra da bi za­šti­ti­li na­še pra­vo na zdra­vlje - pi­ta Ta­nja Ko­sa­no­vić, čla­ni­ca Gra­đan­skog od­bo­ra „Zbor gra­đa­na”, ko­ji je pe­ti­ci­ju sa 250 pot­pi­sa ži­te­lja Ko­to­ra upu­tio na re­le­vant­ne adre­se dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja. Gra­đa­ni sma­tra­ju ne­do­pu­sti­vim to što Se­kre­ta­ri­jat za raz­voj pred­u­zet­ni­štva, ko­mu­nal­ne po­slo­ve i sa­o­bra­ćaj da­je ne­ko­me do­zvo­lu da u stam­be­noj zgra­di mo­že da bu­de di­sko­te­ka, a da pri­tom za to ne po­sto­je mi­ni­mal­no teh­nič­ki uslo­vi. Ni­ti je­dan ko­tor­ski ka­fić ne­ma li­mi­ta­tor ja­či­ne zvu­ka ko­jim se re­gu­li­še mak­si­mal­no pro­pi­sa­ni ni­vo bu­ke (Za­kon o tu­ri­zmu, čl. 57), tvr­de gra­đa­ni i pi­ta­ju za­što „grad­ski oci“ i da­lje ću­te po tom pi­ta­nju.
Pred­sjed­nik op­šti­ne Alek­san­dar Stjep­če­vić u svom „Mi­šlje­nju“ da­tom još u no­vem­bru, su­ge­ri­še da se ovom pi­ta­nju pri­stu­pi „na op­ti­ma­lan na­čin ko­ji će bi­ti pri­hva­tljiv ka­ko za gra­đa­ne i sta­nov­ni­ke ovog pod­ruč­ja, ta­ko i kroz stva­ra­nje mo­guć­no­sti da se obez­bi­je­de uslo­vi za oba­vlja­nje ugo­sti­telj­skih i dru­gih uslu­žnih dje­lat­no­sti. Ulje na va­tru do­li­va i za­htjev ugo­sti­te­lja da se rad­no vri­je­me to­kom ju­na, ju­la i av­gu­sta pro­du­ži do dva sa­ta, či­me bi se „obo­ga­ti­la tu­ri­stič­ka po­nu­da gra­da“. Po­dr­ška je sti­gla u vi­du od­lu­ke Skup­šti­ne op­šti­ne, ko­jom se odo­bra­va pro­du­že­tak rad­nog vre­me­na lo­ka­la.
-Ne tre­ba bi­ti is­klju­čiv, po­treb­na je sa­mo do­bra vo­lja ka­ko bi se stva­ri ure­di­le na na­čin gdje bi svi bi­li za­do­volj­ni. Ako se ne bu­du na­šla rje­še­nja u tom prav­cu, ima­će­mo ne­ri­je­še­nu si­tu­a­ci­ju, što sva­ka­ko ni­je ni­ko­me u in­te­re­su - po­ru­ču­je Mir­za Kr­cić, di­rek­tor Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je.
Od­go­va­ra­ju­ći na pri­tu­žbe gra­đa­na Sta­rog gra­da na rad Ko­mu­nal­ne po­li­ci­je, om­bud­sman Pe­tar Ive­zić pre­po­ru­čio je da Ko­mu­nal­na po­li­ci­ja vr­ši mo­ni­to­ring za­šti­te od bu­ke ne­pre­kid­no 24 ča­sa, u skla­du sa in­di­ka­to­ri­ma bu­ke, pr­ven­stve­no u ili u bli­zi­ni ugo­sti­telj­skih obje­ka­ta – ka­fe ba­ro­va ko­ji svo­ju dje­lat­nost oba­vlja­ju u Sta­rom gra­du.
- Uko­li­ko utvr­di pre­ko­ra­če­nja ni­voa bu­ke iz­nad li­mi­ti­ra­nih gra­nič­nih vri­jed­no­sti Ko­mu­nal­na po­li­ci­ja tre­ba da pre­du­zme sve mje­re i rad­nje ka­ko bi se ni­vo bu­ke do­veo na za­ko­nom pro­pi­sa­ne vri­jed­no­sti, pa i za­bra­ni upo­tre­bu iz­vo­ra bu­ke dok se ne pre­du­zmu ade­kvat­ne mje­re za­šti­te- pre­po­ru­ču­je Ive­zić.
Iz Ko­mu­nal­ne po­li­ci­je ka­žu da in­spek­to­ri u do­sa­da­šnjem ra­du ni­je­su ima­li si­tu­a­ci­je u ko­ji­ma su ugo­sti­te­lji pru­ža­li ot­por pri­li­kom mje­re­nja ni­voa bu­ke.
-U evi­den­ci­ji ima­mo ve­li­ki broj za­pi­sni­ka o iz­vr­še­nim in­spek­cij­skim kon­tro­la­ma rad­nog vre­me­na i mje­re­nja ni­voa bu­ke u ugo­sti­telj­skim objek­ti­ma. Ima­mo i od­re­đen broj pre­kr­šaj­nih na­lo­ga na osno­vu ko­jih je iz­vr­še­no sank­ci­o­ni­sa­nje od­go­vor­nih li­ca či­ji su lo­ka­li pre­ko­ra­či­li pro­pi­sa­ni ni­vo bu­ke, od­no­sno rad­no vri­je­me – is­ti­ču iz Ko­mu­nal­ne po­li­ci­je.
M.D.Po­po­vić


Zlo­čin pre­ma lju­di­ma

Psi­ho­log Er­vi­na Da­bi­ži­no­vić ocje­nju­je da po­nu­da ugo­stelj­skih obje­ka­ta ko­ji ra­de do dva sa­ta uju­tru i pri­tom pro­iz­vo­de enorm­nu bu­ku dje­lu­je kao zlo­čin pre­ma lju­di­ma ko­ji ži­ve u Ko­to­ru, a po­seb­no, ka­ko ka­že, „vo­nja na eks­plo­a­ta­ci­ju ro­blja ko­je si­gur­no ni­je pla­će­no ni za ono što ra­di po da­nu”.
-Bu­ka spa­da ta­mo gdje se tu­ri­zam po­i­ma kao za­do­vo­lje­nje po­tre­ba, da­kle osmi­šlja­va se ha­os i kre­i­ra ne­po­sred­no za­do­vo­lje­nje ljud­skih po­tre­ba. Na­ši idej­ni tvor­ci vi­so­kog tu­ri­zma i za­do­vo­lje­nja ne­kih po­tre­ba u sit­ne sa­te po­ka­zu­ju da lju­di tre­ba da se sve­du na bi­o­lo­ške po­tre­be, a u tu­ri­stič­koj po­nu­di do 2 sa­ta uju­tru ne­ma ni­ti jed­nog ljud­skog a ni stra­te­škog raz­voj­nog ci­lja. Ne­ma tu pu­no tu­ri­zma ali ima do­go­vo­ra oko mo­no­po­la- ocje­nju­je Da­bi­ži­no­vi­će­va.


Ugro­že­no i ar­hi­tek­ton­sko na­sle­đe

Iz Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra Cr­ne Go­re Pe­tra Zdrav­ko­vić upo­zo­ra­va da Atin­ska po­ve­lja o re­sta­u­ra­ci­ji isto­rij­skih spo­me­ni­ka 1931. go­di­ne „pre­po­ru­ču­je za­bra­nu...buč­ne i na­me­tlji­ve in­du­stri­je u bli­zi­ni umjet­nič­kih i isto­rij­skih spo­me­ni­ka“. Na kon­fe­ren­ci­ji u Naj­ro­bi­ju 1976. go­di­ne pre­po­ru­če­bo je da bi „dr­ža­ve čla­ni­ce i za­in­te­re­so­va­ne za­jed­ni­ce tre­ba­lo da šti­te isto­rij­ske ili tra­di­ci­o­nal­ne cje­li­ne i nji­ho­vu oko­li­nu od sve opa­sni­jeg štet­nog dej­stva iz­vje­snih vi­do­va teh­no­lo­škog raz­vo­ja pred­u­zi­ma­ju­ći pre­ven­tiv­ne mje­re pro­tiv bu­ke, po­tre­sa i vi­bra­ci­ja ma­ši­na i pre­vo­znih sred­sta­va.“